Agrarni Dinar Pojačava Konkurentnost

O izvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije postoje dve priče: da je ostvareni godišnji priliv deviza u iznosu od 2,3 milijarde dolara izvanredan i da su poljoprivrednici solidno zaradili od izvoza kukuruza, pšenice i voća.

Stručnjaci Nevladine organizacije „Agroprofit” iz Novog Sada detaljnije su analizirali ostvareni izvoz i ulaganje u poljoprivredu.

Agroekonomista Jelena Krstić o tome ima računicu:

– Izvoz o kome govorimo je više nego simboličan, svega 4,7 do 5,5 dolara po obradivim oranicama, dok, recimo, Poljska izvozi 1.400 evra po hektaru, a u Srbiji samo Delta Agrar 2.760 evra po hektaru. Međutim, to i ne može biti drugačije, jer Srbija iz državne kase za agrar izdvaja 29 evra po stanovniku, što je samo četvrtina iznosa u Evropskoj uniji. Sa takvim ulaganjima naša poljoprivreda nije konkurentna za direktan izlazak na tržište – kaže Krstićeva.

Ratari u Evropskoj uniji dobijaju 300 do 400 evra po hektaru u vidu subvencija i na tržište sa takvom podrškom lako izlaze i ostavljaju prostor i za zaradu trgovcima. Kod nas prosečna subvencija po hektaru, ako se uračunaju sve obradive površine, iznose oko 6.000 dinara i tu sumu ne koriste sva registrovana gazdinstva. Kod nas su veće cene goriva, mineralnih đubriva i zaštitnih sredstava i podsticaji koji stižu do poljoprivrednika ne obuhvataju ni polovinu onih kojima je poljoprivreda jedino zanimanje. U „Agroprofitu” procenjuju da se taj odnos mora promeniti ukoliko želimo izvoz veći od tri milijarde dolara.

– Izdvajanje 14.000 dinara po hektaru, u celini, neće doneti veći izvoz. Ovu kategoriju subvencija koristi svega 79.000 poljoprivrednika, a oni u proseku obrađuju oko 11 hektara – tvrdi Jelena Krstić i dodaje da od tog broja njih 22.000 obrađuju skoro 700.000 hektara, a 57.000 svega 210.000 hektara. Dakle, država učestvuje u stimulaciji proizvodnje na samo četvrtini obradivih površina, što je za ozbiljan izlazak na tržište nedovoljno. Uz to, manji deo poljoprivrednika, koji su primili pomenute subvencije, u proseku imaju gazdinstvo od 28 hektara, a iz Agrarnog budžeta dobijaju skoro 10 milijardi dinara, dok za one brojnije država izdvaja svega tri milijarde.

Prema anketi koju je „Agroprofit” obavio među poljoprivrednicima, koji koriste sredstva iz Agrarnog budžeta, ona im najviše služe za pokrivanje troškova u setvi i kod velikih gazdinstava za otplatu kredita za mehanizaciju.

Izvor: agroservis.rs

Share this post